Osnivači EU-a

Europska unija u kojoj danas živimo nastala je nadahnućem mnogih predvodnika vizionara. Bez njihova zalaganja i motivacije ne bismo živjeli u području mira i stabilnosti koji su nam danas samorazumljivi. Osnivači, od boraca pokreta otpora do pravnika, pripadali su različitim skupinama ljudi koji su vjerovali u iste ideale: ujedinjenu Europu mira i blagostanja. Osim u nastavku opisanih osnivača, mnogi drugi nadahnuli su europski projekt te su se neumorno zalagali za njegovo ostvarenje. Zbog toga je izrada dijela o osnivačima još uvijek u tijeku.

Konrad Adenauer: pragmatični demokrat i neumorni zagovornik europskog ujedinjenja

Prvi kancelar Savezne Republike Njemačke, koji je bio na čelu novoosnovane države od 1949. do 1963., više nego itko drugi promijenio je lice poslijeratne Njemačke i tijek europske povijesti.

Adenauerova vanjska politika temeljila se na pomirenju s Francuskom. S francuskim predsjednikom Charlesom de Gaulleom njemački je kancelar ostvario povijesnu prekretnicu – godine 1963. nekoć povijesni neprijatelji Njemačka i Francuska potpisale su ugovor o prijateljstvu, jedan od ključnih događaja na putu prema europskoj integraciji.

X

Iz govora Konrada Adenauera održanog 2. srpnja 1966. u Metzu

Ako uspijemo stvoriti organizaciju koja će Francuzima omogućiti pregled nad svime što se u pogledu proizvodnje čelika i ugljenog rudarstva događa u Njemačkoj i koja će za uzvrat Nijemcima omogućiti pregled nad onim što se u tim područjima događa u Francuskoj, tada će takav sustav uzajamne kontrole biti savršen način ostvarivanja politike koja se temelji na povjerenju.


Konrad Adenauer spricht am 2. Juli 1966 in Metz

Wenn es uns gelingt, eine Organisation zu schaffen, die den Franzosen gestattet, alles das zu sehen, was auf dem Gebiete der Fabrikation von Stahl und der Förderung von Kohle in Deutschland vor sich geht und, wenn umgekehrt, die Deutschen sehen, was in Frankreich vor sich geht, dann ist diese gegenseitige Kontrolle das beste Mittel, um eine Politik zu treiben, die sich auf Vertrauen gründet.

Joseph Bech: presudna uloga male zemlje u procesu europske integracije

Joseph Bech bio je luksemburški političar koji je pridonio osnivanju Europske zajednice za ugljen i čelik u ranim pedesetim godinama 20. stoljeća i glavni pokretač europske integracije krajem pedesetih godina prošlog stoljeća.

Konferencija u Messini u lipnju 1955. kojom je otvoren put osnivanju Europske Ekonomske Zajednice organizirana je na temelju zajedničkog memoranduma zemalja Beneluksa.

X

Iz govora Josepha Becha održanog u Strasbourgu 1968.

Zašto smo zapravo pokrenuli europski projekt nakon Drugog svjetskog rata ? Zbog toga što smo mislili da je neophodno stvoriti novu Europu i to takvu u kojoj je moguće pomirenje između Francuske i Njemačke.

Smatramo da smo makar u ovom području, a ono je bilo ključno s obzirom na to da mir u Europi ovisi o njemu, s idejom ujedinjene Europe postigli jedan od ciljeva utkanih u naše nastojanje da stvorimo jedinstvenu Europu.


Joseph Bech parle en 1968 à Strasbourg

Pourquoi est-ce qu’en réalité nous avons voulu faire l’Europe au lendemain de la Seconde Guerre mondiale ? Nous pensions qu’il fallait absolument créer une Europe nouvelle afin de permettre, dans ce cadre nouveau, de réconcilier la France et l’Allemagne.

Et constatons que tout au moins dans ce domaine qui était un domaine essentiel, puisque c’est la paix en Europe qui en dépend, nous avons fait l’idée européenne ou l’un des motifs, l’un des objectifs de la lutte pour l’Europe unie a été atteint.

Johan Willem Beyen: plan za zajedničko tržište

Johan Willem Beyen bio je međunarodni bankar, poduzetnik i nizozemski političar koji je tzv. „Beyenovim planom“ procesu europske integracije sredinom pedesetih godina prošlog stoljeća dao novi poticaj.

Beyen je jedan od manje poznatih osnivača EU-a. Oni koji su ga poznavali divili su se njegovom šarmu, međunarodnoj opredijeljenosti i društvenosti.

X

Winston Churchill: začetnik ideje Sjedinjenih Europskih Država

Winston Churchill bio je časnik, ratni izvjestitelj i premijer Ujedinjene Kraljevine (1940. – 1945. i 1951. – 1955.). Među prvima je pozvao na stvaranje „Sjedinjenih Europskih Država“. Nakon Drugog svjetskog rata bio je uvjeren da samo ujedinjena Europa može osigurati mir. Njegov je cilj bio jednom zauvijek ukloniti zlo nacionalizma i ratnog huškanja u Europi.

X

Iz govora Winstona Churchilla održanog 19. rujna 1946. u Zurichu

...moramo iznova stvoriti europsku obitelj naroda u regionalnoj strukturi pod nazivom, možda, Sjedinjene Europske Države, a prvi konkretan korak bio bi osnivanje Vijeća Europe. Ako se na početku sve europske države ne budu željele ili mogle pridružiti toj uniji, mi, bez obzira na to, moramo nastaviti okupljati i ujedinjavati one koji to žele i mogu.


Winston Churchill speaking on 19 September 1946 in Zurich

…we must re-create the European family in a regional structure called, it may be, the United States of Europe, and the first practical step will be to form a Council of Europe. If at first all the States of Europe are not willing or able to join the union we must nevertheless proceed to assemble and combine those who will and those who can.

Alcide de Gasperi: snažan zagovornik demokracije i slobode u Europi

Između 1945. i 1953., kada je obnašao dužnost predsjednika talijanske vlade i ministra vanjskih poslova, Alcide de Gasperi odredio je sudbinu svoje zemlje u poslijeratnom razdoblju.

Uvijek iznova podupirao je inicijative za ujedinjenje Zapadne Europe te je pridonio provedbi Marshallova plana i učvršćivanju gospodarskih odnosa s drugim europskim zemljama, a posebno s Francuskom.

X

Iz govora Alcidea de Gasperija održanog 12. siječnja 1951. u Strasbourgu

Ako ne učinimo ništa više nego uspostavimo samo zajedničku upravu bez političke volje, utjelovljene u nekom višem organu, koji bi objedinjavao stajališta država, kristalizirao ih i preoblikovao u neki viši oblik, izlažemo se opasnosti da će se naši europski napori u usporedbi s vitalnošću nacionalnih doimati hladni ili lišeni visokih ideala. Tada bi se europske institucije mogle doživljavati čak kao ugnjetavačke, nepotrebne te kao prijetnja slobodi kao što se dogodilo za vrijeme Svetog Rimskog Carstva u razdoblju njegova propadanja.


Alcide de Gasperi parle le 12 janvier 1951 à Strasbourg

Si nous ne bâtissons que des administrations communes sans qu'il y ait une volonté politique supérieure vérifiée par un organisme central, dans lesquels les volontés nationales se rencontrent, se précisent et se réchauffent dans une synthèse supérieure, nous risquons que cette activité européenne, comparée aux vitalités nationales particulières, paraisse sans chaleur, sans vie idéale. Il pourrait même apparaître à certain moment un harnachement superflu et peut être oppressif, tel que le Saint-Empire Romain apparu à certaine période de son déclin.

Walter Hallstein: veliki diplomat i zagovornik brze europske integracije

Walter Hallstein bio je prvi predsjednik Europske Komisije u razdoblju od 1958. do 1967., predani Europljanin i odlučan zagovornik europske integracije.

Kao predsjednik Europske komisije Hallstein se zalagao za brzo stvaranje zajedničkog tržišta. Svojim snažnim entuzijazmom i sposobnošću uvjeravanja pridonio je promicanju ideje integracije čak i nakon svoga predsjedništva. Tijekom njegova mandata europska integracija znatno je napredovala.

X

Iz govora Waltera Hallsteina održanog 2. ožujka 1953. u Strasbourgu

Znamo vrlo dobro što nas potiče – neuništiva svijest o europskom identitetu. Samo jaka i ujedinjena Europa jamči istinski napredak Europljana i cijelog svijeta.

Rascjepkana bi Europa postala Balkan u svjetskim razmjerima, bio bi to trajni poziv drugima da se miješaju u naša pitanja. Ako želimo da nas čuju, moramo govoriti jednim glasom. I stoga ne bi trebali previše dramatizirati zbog toga što smo povremeno usredotočeni na pojedinačne mjere usklađivanja ili više njih.


Walter Hallstein spricht am 2. März 1953 in Straßburg

Was uns vorwärts treibt, ist zur Genüge bekannt: Es gibt ein unzerstörbares europäisches Selbstgefühl. Nur mit einem starken, einigen Europa können die Europäer - und kann die Welt - wirklich gedeihen. Ein zersplittertes Europa wird zum Balkan der Welt werden und zur ständigen Einladung an andere, sich in seine Angelegenheiten einzumischen. Es muss mit einer Stimme sprechen, um gehört zu werden. Nichts ist darum unangebrachter, als die von Zeit zu Zeit eintretende Konzentration auf einzelne Ausgleichsvorgänge oder ihre gelegentliche Kumulierung zu dramatisieren.

Sicco Mansholt: poljoprivrednik, borac pokreta otpora i istinski Europljanin

Sicco Mansholt bio je poljoprivrednik, član nizozemskog pokreta otpora za vrijeme Drugog svjetskog rata, nacionalni političar i prvi europski povjerenik za poljoprivredu. Mansholtove zamisli temelj su zajedničke poljoprivredne politike Europske unije koja je od osnivanja EU-a jedna od najvažnijih politika.

Mansholt, koji je bio svjedok strašnih posljedica gladi u Nizozemskoj na kraju Drugog svjetskog rata, bio je uvjeren da Europa mora postati samodostatna u proizvodnji hrane te da je svima potrebno zajamčiti sigurnu opskrbu hranom po dostupnim cijenama.

X

Iz govora Sicca Mansholta održanog 10. prosinca 1968. u Bruxellesu

Komisija je upravo obrazložila Vijeću ministara svoje stajalište o tome što je potrebno poduzeti u europskom poljoprivrednom sektoru u sljedećih 10 godina.

Obavijestila je Vijeće da će najprije predstaviti memorandum o strukturi poljoprivrednog sektora u najširem smislu riječi.

Predviđene su mjere toliko dalekosežne, ne samo u financijskom nego i u strukturnom pogledu, da Komisija smatra potrebnim sastaviti memorandum.


Sicco Mansholt in gesprek op 10 december 1968 in Brussel

De Commissie heeft dus zojuist aan de ministerraad een uiteenzetting gegeven van wat zij meent dat in de komende 10 jaar moet gebeuren in de Europese landbouw.

Zij heeft dus meegedeeld dat er in de 1ste plaats een memorandum zal worden overgelegd ten aanzien van de agrarische structuur in de ruimste zin van het woord.

Het zijn zulke ingrijpende maatregelen, niet alleen financieel diep ingrijpend maar ook structureel diep ingrijpend, dat zij meent dat de vorm van een memorandum de juiste is.

Jean Monnet: pokretačka snaga ujedinjenja Europe

Francuski političar i gospodarski savjetnik Jean Monnet bio je predan ideji europskih integracija. Nadahnuo je nastanak Schumanova plana kojim se predviđalo udruživanje zapadnoeuropske teške industrije.

Monnet je bio podrijetlom iz francuske pokrajine Cognac. Nakon što je kao šesnaestogodišnjak napustio školu, putovao je po cijelom svijetu kao trgovac konjakom, a zatim kao bankar. Za vrijeme oba svjetska rata obnašao je visoke dužnosti na području usklađivanja industrijske proizvodnje u Francuskoj i Ujedinjenoj Kraljevini.

X

Iz govora Jeana Monneta održanog u Strasbourgu 1951.

Odluke ovog prvog europskog tijela, Visokog povjerenstva, provode se u šest naših zemalja kao da su jedna zemlja. Ovo je jedna od ključnih promjena izvršenih u sklopu ovog poduhvata i istovremeno provjera njegove uspješnosti.

Prvo zajedničko tržište, prve nadnacionalne institucije – Europa se počinje ujedinjavati!


Jean Monnet parle en 1951 à Strasbourg

Les décisions de ce premier exécutif européen qu’est la Haute Autorité, sont exécutées dans nos six pays comme s'ils n’en faisaient qu'un. C'est là une des transformations essentielles que réalise notre entreprise et le test de sa réussite.

Ce premier marché commun, ces premières institutions supranationales, c'est l'Europe qui commence à s'unir.

Robert Schuman: tvorac projekta europske integracije

Državnik Robert Schuman, pravnik i francuski ministar vanjskih poslova između 1948. i 1952., slovi za jednog od glavnih osnivača ujedinjene Europe.

U suradnji s Jeanom Monnetom pripremio je međunarodno poznat Schumanov plan, koji je predstavio 9. svibnja 1950., a taj se datum danas smatra danom rođenja Europske unije. Predložio je zajedničku kontrolu proizvodnje ugljena i čelika, najvažnijih sirovina za proizvodnju oružja. Plan se temeljio na uvjerenju da države koje ne upravljaju proizvodnjom ugljena i čelika ne mogu započeti oružani sukob.

X

Robert Schuman predstavlja svoju deklaraciju 9. svibnja 1950. u Parizu

Francuska, koja je više od 20 godina podupirala ujedinjenje Europe, uvijek je kao bitan cilj naglašavala služenje miru.

Ujedinjena Europa nije ostvarena, izbio je rat. Europska integracija neće se ostvariti odjednom ili prema jednom jedinstvenom planu. Izgradit će se putem konkretnih postignuća koja će prvo stvoriti istinsku solidarnost. Imajući u vidu taj cilj, francuska vlada predlaže da francusko-njemačka proizvodnja ugljena i čelika, kao jedna cjelina, bude stavljena pod zajedničku nadležnost Visokog tijela.


Robert Schuman donne sa déclaration le 9 mai 1950 à Paris

En se faisant depuis plus de 20 ans le champion d'une Europe unie, la France a toujours eu pour objet essentiel de servir la paix.

L'Europe n'a pas été faite, nous avons eu la guerre. L'Europe ne se fera pas d'un coup, ni dans une construction d'ensemble. Elle se fera par des réalisations concrètes, créant d'abord une solidarité de fait. Le gouvernement français propose de placer l'ensemble de la production franco-allemande de charbon et d'acier sous une haute autorité commune.

Paul-Henri Spaak: europski vizionar i nadareni retoričar

Zahvaljujući svojoj dugogodišnjoj političkoj karijeri belgijanac Paul-Henri Spaak u potpunosti zaslužuje naziv europskog državnika.

Spaak je imao vodeću ulogu u izradi Ugovora iz Rima. Vlade država sudionica konferencije u Messini 1955. imenovale su ga predsjednikom radnog odbora za izradu teksta Ugovora.

X

Iz govora Paula-Henrija Spaaka održanog 11. prosinca 1951. u Parizu

... iako nekima naši napori znače vrlo malo, mnogi vjeruju da je zadatak pred nama od izuzetne važnosti i hitnosti.

Divim se onima koji mogu ostati mirni s obzirom na trenutno stanje u Europi. Kad ne bismo bili prisiljeni međusobno surađivati, mogli bismo podleći iskušenju i biti izuzetno okrutni, ... sjetite se samo razdoblja koje smo nedavno proživjeli!


Paul-Henri Spaak parle le 11 décembre 1951 à Paris

…alors que certains sont à peine touchés par l'intérêt et l'utilité de notre besogne, pour un certain nombre d'entre nous ce que nous aurions à faire ici c'est une chose vitale et d'une urgente nécessité.

J'admire ceux qui peuvent rester calme dans l'état actuel de l'Europe. On pourrait être terriblement cruel si nous n'étions pas forcé d'être aussi parlementaire.., mais tout de même retournez-vous un peu sur les années qui viennent de s'écouler!

Altiero Spinelli: neumoran zagovornik federalizma

Talijanski političar Altiero Spinelli bio je jedan od osnivača Europske unije. Pod njegovim vodstvom Europski je parlament pripremio prijedlog Ugovora o osnivanju Europske unije, poznat pod imenom Spinellijev plan. Plan je 1984. nadmoćnom većinom usvojen u Parlamentu i značajno je utjecao na jačanje Ugovora EU-a osamdesetih i devedesetih godina prošlog stoljeća.

X

Iz govora Altiera Spinellija održanog 8. srpnja 1981. u Strasbourgu

Prije svega, moramo još više jačati ulogu Parlamenta. Zato zahtijevamo osnivanje novog parlamentarnog odbora koji će se, neovisno o nazivu, posvetiti isključivo tom pitanju. Odbor će Parlamentu pravodobno pripremati privremena izvješća i poticati ga da na temelju što je moguće šireg konsenzusa postignutog putem javne rasprave odabere jednu od predloženih mogućnosti. Cilj nam je omogućiti konačno donošenje projekta reforme pri čemu smo svi potpuno svjesni njegove važnosti i posljedica.


Altiero Spinelli parlando l’8 luglio 1981 a Strasburgo

Dovremo in primo luogo impegnare sempre più e sempre più fortemente il Parlamento tutto intero. È per questo che chiediamo la costituzione di una nuova commissione parlamentare che, comunque essa si chiami, si occupi solo di questo tema e che man mano presenti rapporti interinali al Parlamento per chiamarlo a decidere fra le varie opzioni che si presenteranno ed a formare attraverso larghi dibattiti di consensi più ampi possibili, fino a giungere al voto finale del progetto di riforma, nella piena consapevolezza da parte di tutti di ciò che significa e implica.

 Preuzimanja

KONTAKT

Upiti o općim informacijama

Nazovite
00 800 6 7 8 9 10 11 Više informacija o službi

Pošaljite Vaša pitanja e-poštom

Detalji o kontaktima i posjetama institucijama, kontakti s tiskom

Pomognite nam poboljšati

Jeste li pronašli ono što ste htjeli?

DaNe

Što ste tražili?

Imate li prijedloga?